I prolece a i leto su bili u zakasnjenje ove godine, ali kada je ovo zadnje stiglo, bilo je kratko ali intenzivno. Sunce je izuzetno jako grejalo a ja sam uzivao ispod suncobrana na Jadranu: delomicno peskovita i pomalo sljuncana plaza ne cijem se rubu nalazio lepi kafic u kojem su sluzili dobru i hladnu pivo. I tako sam uzivao citajuci jednu knjigu u kojoj ima zmajeva, vitezova i ostalih cudnih stvari, ukljucujuci i magiju. Rekao bi covek fantastika za decu, ali je ja obozavam jer me odvodi u neki drugi svet, daleko od ovih nasih civiliziranih problema. Preporucam vam za citanje seriju knjiga s naslovom „Igra prestolja“ od Dzordz Martina, americkog pisca koji je svojedobno bio scenarista televizijske serije „Zona sumraka“. Oni malo mudriji, za ne reci stariji, mozda ce se setiti poneke epizode.

I tako sam ja gusto, kako bi to dalmatinci rekli, knjigu i pivu i osecao se odlicno. Ali neces vraga, pre ili posle u ruke ti dospeju novine, ili pogledas malo televiziju. A tamo nema niceg lepog. Kako sam bio u inostranstvu, to jeste u Hrvatskoj, citao sam tamosnje novine (snalazim se i s hrvatskim, ha, ha). Sva sreca oni ne pisu o nasim zavrzlamama, a njihove me, da budem iskren i ne zanimaju mnogo. Ali sam nasao da su informacije sa svetskog nivoa bile deprimirajuce. U Siriji izgleda smak sveta, a niti sled dogadjaja u Egiptu ne vodi dobrome. U arapskim zemljama ne vidim puno demokracije niti nacina kako do nje doci; pogotovo tu ne pomaze vanjska intervencija.

I sedeci tako u hladu misli se okrecu i dolaze asocijacije. I tako mi padne na pamet (zato policajci nose kacigu, da im se tako nesto ne dogodi) grupa Smak i moje mozdane vijuge promene smer i vrate se u proslost. Setio sam se rasprava izmedju Gorana Bregovica i Radomira Mihajlovica Tocka, prvi gitarista Bijelog Dugmeta a drugi Smaka, tko je najbolji na jugoslavenskoj rok pozornici. Ostao mi je u memoriji jedan intervju ovog poslednjeg koji objasnjava kako Goran drzi prenisko gitaru i kako zbog toga njegova tehnika sviranja jednostavno ne moze biti dobra. S druge strane Bregovic je bio lukav i izjavljivao kako je on najbolji za muziku koju svira.

I tako da se malo podsetim raskosnog i ritmicnog zvuka koji je Smak proizvodio odem malo na ti-cev, sta bi bio nas prevod, da pogledam i poslusam neke stare snimke. Moram priznati da su mi se svojedobno svidjali, ali nemam ni jednu njihovu plocu, pa cak niti mp3. I tako sam prelistavajuci uspomene morao izabrati jednu pesmu za ovaj dnevnik. Jako mi je smipaticna „Sateli“, ona o sletanju u Japan, ali tamo Radomir peva, a to mu nije najjaca strana a poznajem i bolje tekstopisce od njega. Tako sam se odlucio za Bisku 2, gdje njegova vestina u sviranju dolazi do punog izrazaja.



Tko nije pre cuo sigurno ce uzivati reski zvuk gitare, rastuci ritam i virtuoznost Radomira. Tko poznaje pesmu imati ce i dodatno zadovoljstvo da se priseti dana mladog popa i roka u bivsoj Jugi. Snimka je s festivala u Beogradu pocvecenog tridesetoj godisnjici pa je sve apsolutno u zivo. Da opet citiram one s hrvatskog mora: neka vam je u slast.


Edited by Pesme Mladosti - 15/9/2015, 14:46