Hteo sam da napisem ovaj tekst prije par dana ali nisam znao da li to ima smisla. Poznato je da je dvadestprvog trebao zavrsiti ovaj svet i nasa civilizacija, bar prema nekima, onima koji su tumacili stare spise na senzacionalisticki nacin, koji se pokazao pogresan. Ustvari je Smak Sveta bio dosao u Srbiju, prosetao se okolo, dobro pogledao i zakljucio: "Pa ovde sam vec prosao". Ne prestaje me odusevljavati duh naseg naroda u odredjenim situacijama (u nekim drugima, malo manje): u dve minute vec imaju spreman vic. Ajde da se vratimo temi.

Kako prolaze godine i desetleca tako se sve cesce secam bezbriznih doba kada su moje brige bile male i neznatne. Dobra ploca je uvek otpuhivala crne misli. Sredine sedamdesetih godina sam provodio kod babe na selu, u Vojvodini. Bilo je super. Sve curice su tracale za mnom: pa ja sam bio iz velikog grada i vec je to donosilo bodove. Sve jeftino. Prodje slodoledzija, ti mu das jaje (ukrades od babe), a on tebi sladoled. Jeste da sam jednom unutra nasao kost od pileta ali me je to vise zabavilo nego sto mi je izazvalo gadjenje (danas bi sigurno bilo suprotno).

Leta su bila dugacka i vremena za dosadjivanje nije nedostajalo. Popodne, kada je temparatura dosezala i 40 stepeni, nije bilo ugodno igrati se vani ili voziti biciklo, sta je bila jedna od mojih najdrazih zanimacija. Tako sam cesto prolazio 50 metara koji su me delili od mog prijatelja Dragana. Bio je na glasu u selu kao bogat (ne bas on, nego njegov tata) i pomalo cudan. Nije se puno druzio s ostalom decom, nego je veci deo provodio u slusanju muzike. Mnogo posle sam shvatio da je bio depresivan (ta rec je bila gotovo nepoznata u to vreme). Mama mu je bila mnogo mladja od oca i izgleda da joj muz nije bio dovoljan za odredjene bracne obaveze. Tako je naizgled sretna i ugledna familija u svojim njedrima skrivala tajnu i prolazila pakao izmedju 4 zida, sta je ostavilo dubok trag na Draganu i na njegovom ponasanju prema drugim osobama.

Kako je tata imao para, moga je da si priusti luksuz da kupi najnovije ploce. I to je bio glavni razlog mojih popodnevnih poseta. Zahvaljujuci njemu sam upoznao ili produbio poznavanje Deep Purplea, Uriah Heep, Suzi Quatro i mnogih drugih pevaca i grupa. Bio je to period Gloumur Rocka, svi s dugim kosama, visokim petama i odelima sa sljokicama koja su se blistala na pozornici pod relektorima. Zvuk je bio ostar, odlucan i ritmican, a tekstovi jednostavni, bez puno pretenzija. Ali su ulazili pod kozu, osecao si ih u usima, mozgu i svim drugim organima.

Jedna od pesama koja me jos i danas koji puta prati ujutro kada se probudim, spontano i bez nekog razloga mi se pocne vrtiti u glavi i ja pocnem pevusiti je "Cum on feel the noize" od grupe Slade. Prevod bi bio "Dodji i oseti buku"; doista se radi o kakofoniji, ali vrlo ugodnoj mom uhu.



Drugi video koji zelim uvrstiti u ovaj moj spomenar je od VIS-a (za mladjariju Vokalno Instrumentalni Sastav) The sweet (slatkisi). Stvar se zove "Fox on the run" (Lisica u begu) i na neki naci je jedan od simbola svog vremena. U to vreme kriticari nisu jako dobro gledali na ovaj rock, ali danas je puno njih promenilo misljenje i podiglo ove dve grupe na zasluzno prestolje povesti popularne muzike.



Da parafraziram Bitlse: "Sve sto nam treba je muzika". Uzivajte i za pojas zadjenite (ovo zadnje je jedna od Teske Industrije).


Edited by Pesme Mladosti - 1/1/2021, 18:47