Nisam vam kazao da sam dobar deo života proveo u Rijeci. Znate kako je kada vam je otac vojno lice; par godina ovde, tek se navikneš i stekneš prijatelje kad ono naredba za prekomandu u drugi grad. Bio je to neki 8. razred osnovne škole kada sam se ja žestoko počeo zanimati za muziku. Ne sećam se kako, ali mi je došla u ruke knjiga Instrumenti za vokalno instrumentalne sastave, takozvani VIS. Unutra su bila detaljna objašnjenja kako na primer napraviti električnu gitaru. Na raspolaganju je bilo više modela. Meni se najviše svideo model Glorija i tako sam prvo krenuo u nabavku materijala. Osnovni problem je bio magnet. Dobio sam na poklon od jednog prijatelja jedan polovni, to jeste već korišteni. Za žice i pragove sam se morao uputiti u Trst jer kod nas te stvari sedamdesetih godina praktično nisu postojale u prodaji. Malo drveta i šperploče i na posao.

Osnovni problem je bio vrat gitare. U početku sam radio iz dva komada i problem je bilo uklještenje između vrata i dela gde su bili zatezači. Zategnem žice i taj deo se deformira. Na kraju sam se morao obratiti jednom stolaru koji mi je sve uradio iz jednog komada. Za sviranje električne gitare je potrebno i pojačalo. U knjizi, koja je bila dosta stara, su se nalazili samo projekti pojačala sa lampama. Verovatno neki od vas i ne znaju šta je to; to je bila preteča tranzistora. Ja sam kao slobodnu aktivnost u školi izabrao radio amaterizam pa sam već imao nekih znanja o elektronici. Tako se paralelno s mojim instrumentom rodilo i tranzistorsko pojačalo od 20 vata, a uz njega i akustična kutija s jednim bas zvučnikom i jednim visokotoncem. Veći dio materijala je kupljen i prošvercan iz Trsta: sat vremen sa autobusom nije predstavljao neki problem, ali pare jesu. Nikada ih nije bilo dovoljno pa se štedilo i na marendi, kako u hrvatskom primorju zovu užinu.

Posle sam počeo učiti svirati i naučio par akorda, ali nikada me nije zapravo uhvatilo do kraja. Ono šta sam vam hteo ispričati je u svakom slučaju vezano za gore opisani projekt. Dok sam ja jednog dana rezao, pilio i letovao, uđu u moju radionicu, šupu - da budem precizniji, 3 dečka. Poznavao sam ih. Živeli su sva trojica u susednoj ulici i pohađali istu školu kao i ja, ali su bili godinu dana mlađi od mene. Problematični, loši u školi, svađali su se sa svima. Kada su videli gitaru koja je gotovo bila dovršena ostali su bez reči, a štampana ploča s već zalemljenim kondenzatorima i otpornicima je učinila da im se izbeče oči. Nisu mogli verovati da netko te stvari može napraviti kod kuće.

Prošlo je par godina nakon te posete, ja sam pohađao gimnaziju, a punk i novi val su ulazili na velika vrata muzičkih zbivanja. Jednog dana saznam da je u Rijeci osnovana jedna punk grupa koja se zove Paraf i da su izdali singl ploču koja se nije mogla kupiti u trgovini. Ta vrsta muzike nije bila baš lepo viđena od socijalističkih vlasti jer su smatrali da kvari mladež, kao i sve drugo. U to vreme sam bio pretplaćen na zagrebački omladinski list Polet. Ni on nije bio puno bolje primljen od vlasti i to je bio jedan od razloga zašto je imao dobru prođu. Osnovni razlog jeste da je bio fantastičan, čista avangvardija u to vreme. Listam ja tako zadnji broj i vidim malu reklamicu za spomenutu ploču. Može se naručiti poštom od izdavača RTV Ljubljana. Stigla je poštom nakon 2 sedmice. Pogledam facu na omotnici i vidim da se radi o jednom od ona tri momčića koju su me posetili u drvarnici, a gledajući poleđinu ploče i videći imena članova grupe, shvatim da se radi o njima trima.



Na videu koji je gore priložen se nalaze obe strane te ploče: prva se zove Rijeka, a druga je Moj život je novi val. Čisti, sirovi pank. Svaka kompozicija traje oko minutu i pol; zamisli molim te da bi oni uspeli snimiti nesto složenije. Ali ima snagu, prenosi energiju. Ja dobar učenik, aktivan u društvenom životu, kreativan, sam svoj majstor, a oni tri gulanfera koji su naučili 2 akorda i uspeli izdati ploču, postati maltene prave zvezde u bivšoj državi. Sve curice su trčale za njima, a to je bio i osnovni razlog zašto su omladinci hteli svirati. Eto, tako sam vam ja bio direktni svedok jednog malog dela historije moderne muzike u bivšoj Jugi.

Prosla je ponoć i ja igram casino igre online na istom kompjuteru gde svira pesma od Parafa; multimedijalno, nema šta. Ovo je trenutak kada svi ukućani, nema nas puno, žena i kćerka, već spavaju, a ja mogu raditi ono šta želim bez da me ometaju. Igram besplatno. Dali su mi probni račun sa dve hiljade žetona da probam da li mi se sviđa i sigurno se nadaju da ću ja položiti prave novce i za njih igrati i izgubiti; tako će oni zaraditi. Ali ja sam lukav i ne mislim staviti svoje pare na kocku. Igram i ide mi jako dobro. Onih početnih 2000 se pretvorilo u više od 5000. Dođe volja da se čovek oproba i za pravo i zaradi nešto, ali uvek sumnjam da je ovo samo da te navuku, a posle više nema pobede.


Edited by Pesme Mladosti - 13/6/2023, 17:56