Mislio sam da cu imati neogranicenu kolicinu materijala za ovaj blog. U mojoj memoriji je trebala biti pohranjena neogranicena kolicina uspomena vezanih za razne pesme i izvodjace. Obecao sam si da cu postavljati bar dva nova clanka godisnje. Tako sam jutros seo za kompjuter i otkrio da nemam ideje o tome sto ispricati. Pogledao sam stare tekstove ne bih li dobio neku ideju. Nadao sam se da ce mi doci kakva asocijacija ne neki dogadjaj koji do sada nisam opisao. Nista! Prazni beli papir. Izasao sam iz stana u kratku setnju. Vreme je lepo, sunce grije i vruce je. Zapalio sam cigaretu i ukljucio prekidac mojih mozdanih stanica u nadi da ce se nesto roditi. Kada sam stigao do kraja parka, rezultata i dalje nije bilo. Seo sam na drvenu klupu i zapalio jos jednu cigaretu. U vezi s time, evo jedan savet mladjariji: ne pusite, ne navikavajte se. Lose je za zdravlje, ali isto tako i za novcanik. Kada sam ja poceo uvlaciti da se ne ugasi, taj sport je malo kostao. Danas kada ne znaju kako popuniti drzavni budzet jednostavno podignu porez na duhan. Cene su postale astronomske i uskoro ce to postati zabava samo za bogate.

Krenuo sam natrag. Prebacio sam prekidac na drugi smer razmisljanja. Poceo sam izlistavati grupe koje volim u nadi da cu uspeti povezati neki dozivljaj s njima. Uvek se nesto nadje, ali bih hteo nesto dobro, u skladu s prethodnim radovima. Oni mi se cine prilicno dobri. Moja skromna vestina pisanja je dosta lepo dosla do izrazaja. Sto metara prije kuce lampica se konacno upalila. Na blogu nema nista od Azre, jedne od mojih omiljenih grupa. Kada su oni poceli imali su koju godinu vise od mene. Svidjali su mi se, ali nisu bili u vrhu mojih omiljenih izvodjaca. S godinama su se podizali na mojoj toplisti. Jednostavna svirka, ritmicna, cesto sirova i odlicni tekstovi. Valjda s godinama covek pocne vise traziti poruku nego sami ritam i melodiju.

Krajem sedamdesetih godina prisustvovao sam jednom njihovom koncertu. Jedan prijatelj mi je rekao da imaju svirku u Domu sportova i pozvao me da mu pravim drustvo. Pojavili smo se ispred dvorane sat vremena prije pocetka. Kupili smo karte. Secam se da mi je bilo malo cudno. Karte su kostale manje od polovice uobicajene cene. Istina je da u to vreme nisu imali popularnost Bijelog Dugmeta, ali mi je tako mala cena ulaznica bila odmah sumnjiva. Pola sata prije koncerta poceli su pustati publiku. Udjemo unutra i sledimo masu. Ne idu prema parketu dvorane, gde se uobicajeno odrzavaju koncerti i gde se igraju kosarkaske utakmice. Svirka ce biti u hodniku koji vodi na gornje tribine. Ja i prijatelj se gledamo s nevericom. Na kraju hodnika je zid, a ispred njega malo podignuta bina, s bubnjevima, pojacalima i mikrofonima. Svi se zaustavljaju tamo; nema alternativnog puta.

Cini mi se da nas je bilo nekih dvesto posetilaca. Prepoznajem i jednog novinara popularnog omladinskog lista; ne secam se imena ni jednog niti drugog. Pet minuta nakon sluzbenog vremena na pozornicu (ovo je jaka rec za ono sto je fizicki bilo postavljeno) izlaze muzicari. Azra u originalnoj postavi. Glavni lik je Johhny Stulic, ali je tu i Stublic. Nedugo nakon ovog dogadjaja, Stublic i ostali su se odvojili i osnovali grupu Film. To je bilo vreme "novog talasa" u koji se je Azra ukljucila kao jedna od vodecih grupa. Koncert je poceo i trajao nekih 40 minuta. Atmosfera je bila vruca. Nakon prvih akorda svi smo pocela skakati i pevati pesme. Ozvucenje je bilo jako lose, a akustika prostora potpuno neadekvatna. Jedva se je uspevalo razumeti nesto od pevanog teksta. Nemam sumnje da bi vecina kriticara bi to bila ocenila kao los koncert.



Usprkos tehnickim problemima, onim objektivnim, ali i subjektivnim, vezanim za izvodjace (Johhny nije nikada bio niti postao dobar gitarista i pevac), od prvih taktova Azra je uspela preneti energiju publici. U zraku se osecala snaga njihove sirove muzike i stihova koji su imali smisao. Nakon koncerta smo otisli u obliznji bar na pivu, kako je to bilo uobicajeno. Obicno bi se probalo zapodenuti razgovor i s kojom devojkom u nadi da bi se mogao ugovoriti kakav sastanak u bliskoj buducnosti. Pogledali smo okolo i ustanovili da devojaka prakticno nema. Azra je prava muska grupa, za tvrde i cvrste muskarce. Piva je bila losa (BIP) i mlaka.